Географска карта вирина Село Вирине се налази између Ћуприје и Деспотовца. Вирине је од Деспотовца удаљено 9 км а од Ћуприје 12, 3 км. Кординате 44°02'02.1"N 21°25'05.0"E

Матични уред у вирину, Горица Милошевић, Телефон 035/ 8 435-870 Мобилни 064/ 309 309 0 Бензинска пумпа Рајић Телефон 035/ 8 435-846 Факс 035/ 8 435-435 Свечштеник (Поп) у Цркви Свете Тројице Телефон 035/ 8 435-833 Хитна помоћ Телефон 194 Полиција Телефон 192 Ватрогасци Телефон 193 Пријава сметњи телефона Телефон 977 Разна обавештења Телефон 9812 Војна полиција Телефон 9860 Општа болница Ћуприја - централа Телефон 035/ 470-775 Електродистрибуција - Ћуприја централа Телефон 035/ 472 232

Телефонски именик вирина

ВИРИНЕ - Село је на обема странама виринског потока. У средини првобитног села је извор Кладенац (сада је то накрај села) а крај села браник. Делови су Хатара: Станојева Главица, Слатина, Клаћево, Јечмиште, Мала Врба, Велика Врба, Окопац, Чукара, Велико Поље, Код Чесме, Младо Селиште, Утрина, Забрдица, Топлик, Виринско Брдо, Млака, Николин Таван, Шанац и Ћава. Село се дели на мале: Прњавор, Лазицску, Ђурдићку, Андреићку и Поповићску малу. Има 9 родова и 1908 године је имало 139 домова, док данас има око 300 домова. Предање вели да је село добило име по некоме виру. У селу има зидина, за коју се прича да је била манастир; то казује и крај села који се и данас зове Прњавор. Тај манастир је касније промењен у цркву и у њој су служили за дуго година свештеници из Поповићске фамилије. Ко га је подигао и када, као и како се звао, не зна се. Касније је црква срушена вероватно од стране Турака. Око цркве се налазе стари српски новци, као и комади старог земљаног посуђа и оружја. Прича се, да је село постојало пре косова. Да је старо сведоче и многи старинци. У Андрејићкој су Мали: Андрејићи (Св.Никола), старинци. У Прњавору су: Миленковићи (Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са косова; Ракићи (Св.Мрата), старинци; Рашићи-Вељковићи (Св.Ђорђе и Ђурђевдан) дошли са косова (са Миленковићима су род). У Лазицској мали су: Лазићи (Св.Никола), доселили се из ражња пре 270 година; Рајићи (Св.Араханђел), дошли из околине Врања. У Ђурђичкој мали су: Ђурђићи (Св.Стефан), старинци. У Поповићској мали су: Поповићи (Св.Стефан), старници. Они су дали највише свештеника, који су опслуживали поменуту цркву. Шанац: Недељковићи-Будурани (Св.Никола), Ћава; Антићи-Коритари (Св.Стефан). Године 1819 село је имало само 28 дома а 32 пореске главе. Сеоска слава су Тројице(Духови), аи заветине су: Бели Четвртак (по Васкрсу) и Св.Илија. Данашња црква носи име Свете Тројице а сазидана је 2001 године. Нова црква је једина у српском православљу која је завршена и освешћена за само 6 месеци.